Želela je promeniti svoju okolinu, ali kažu da ako želiš promeniti svet prvo pođi od sebe. To je i učinila. Posvetila je 100% sebe svojoj deci, koja su joj na tome beskrajno zahvalna. Posvetila se i drugima isto toliko. Pokušala je promeniti svoje poglede na svet, svoju komunikaciju sa drugim ljudima, sa svojim komšijama. Oprostila svim ljudima što su je godinama omalovažavali, psovali, i činili je nesrećnom. Oprostila svojim roditeljima, što su je mladu ostavili samu da se bori sa životnim problemima. Oprostila celom svetu na surovostima, zahvaljujući se što je živa, i što ima samo njih tri.
Odlučila je i druge učiniti srećne, pokazati im da ovaj život nije tako crn, a ni siv. Da je potpuno žut. Da ima mesta za sve nas, da smo svi mi vredni pažnje, ljubavi, novca, posla. Želela je prvenstveno pomoći deci, jer oni zavise od drugih. Tako je odlučila napraviti jednu zadrugu, u kojoj deca neće plaćati članarine, a radiće, sticaće radne navike i za to će biti plaćeni. Bila je srećna. Legala je u 2, a ustajala je u 5. Nije je bilo briga, znala je da drugima čini dobro, takođe i sebi i svojoj porodici. Nije želela ni priznanja, ni zahvalnost. Samo da vidi sreću kod drugih.
Ali šta se ispostavilo? Da druge nije briga. Zašto bi poštovali jednu samohranu majku, jednog privatnika...ženu. Pff. Drugi su pokušali baciti je na dno, ona nije odustala, i pored toga slala im je ljubav, i zahvalnost. Pričala je "Nisam ja Bog, da sudim." Ni to nije bilo dovoljno. Počeli su joj pretiti, ucenjivati je. Ali, ništa nju sad ne može sprečiti. Predugo ona već korača ovim gradom, i ovom zemljom. Zna da je ovo samo izazov da se ispita njena volja i želja za uspehom. Neće ima pričiniti i to zadovoljstvo, jer ona nastavlja dalje. Hvala vam svi mladi građani ovog grada, svi ministri, političari, i vlasti..da nije vas, jedna mala žena nikad se ne bi usudila da postane ono što je sada.
