Sta se to sa mnom, za Boga, desava?
Opet ta prokleta pahulja, pade na moje lice. Hladna, ubode me i natera da kroz moje zile potece plava, vrela krv. Da li je pahulja bila uzrok, ili dva para ociju koja su prosla pored mene?Vise mi se svidja ideja o pahuljama, jer ko bi mogao mene hladnu, ledenu kraljicu, izbaciti iz ustaljene rutine zivljenja?
Da li su oci dovoljan razlog za to?
I zasto sada mislim o tim ocima? Ne zelim da neko vlada mojim mislima, mojom glavom. Zasto se ponasam kao marioneta, zasto neko drugi drzi u svojim rukama konce moga tela, zivota? Zasto je dovoljan jedan pogled, da zaboravim na sve probleme..da se prepustim u bujicu izmisljenih stvari?
Zasto su ti pogledi dovoljni, da mi se uvuku u snove? Ometaju moju svakodnevicu, cine moje probleme nebitnim. Teraju me da shvatim svrhu zivljenja.
Da li je shvatam?
Imam toliko pitanja, ali ne i odgovor. Zasto me gusi ova tisina? Zar nisam volela ovu tisinu, nakon napornog radnog dana?
Ukljuciti TV, i gledati neku prostu emisiju? Slusati primitivne ljude kako umisljaju da zive savrsene zivote? Ili se navici na ovu tisinu, zatvoriti oci i razmisljati o sutrasnjem susretu?
Da li ce i moj pogled pokrenuti nesto takvo u telu tih dragih ociju? :)
