cupkokolinove price

Kada kažeš nekome lepe reči, potrudi se da one budu iz srca, vidi da budu istinite, da se od njih ta osoba oseti dobro u svojoj koži, da zna da vredi, bar za tebe.
Kad pogledaš nekoga, gledaj ga stvarno, ti, svojim očima, onako kao da želiš da vidiš ono najbolje u njemu, kao da tražiš mrvicu dobrote, kao kad tražiš mir, ili oproštaj. Reci mu očima da ga voliš, iako ga prvi put vidiš, reci da je divan, i da baš i svačije oči kao i tvoje mogu videti njegovu dobrotu.
Kada dotakneš nekoga, slučajno u prolazu, učini da taj dodir bude prijatan, da se o tome razmišlja ceo dan, da ta osoba oseti sve tvoje emocije u tom trenutku, da zna da su slučajni dodiri najlepši dodiri na svetu, neizvesno lepi.
Kada zavoliš nekoga, zavoli ga namerno, zavoli ga baš zbog svih njegovih mana, zagrli te mane tako jako da skoro postanu vrline, negde na granici, i divi im se, jer ne znaš koliko ćeš samo vremena imati za to, dok one ne nestanu i odu nekoj drugoj osobi u zagrljaj.
I nemoj da voliš sebično, nego voli širokog srca. Voli sve ljude ovog sveta. I ovog pekara što ti svako jutro mesi hleb, i ovu prodavačicu što ti ne vraća kusur od 5dinara, i ovog malog ciganina, što crvenih obraza još od jutros prosi, i ovu baku što sedi na Tašu, i ovog skitnicu što spava na klupi, i ove bogate klince što misle da je novac sve, i uticajni roditelji, a nije. Voli i sve sučajne i namerne prolaznike, jer samo tako možeš voleti i sebe, samo tako sebe možeš spoznati, samo tako možeš biti čovek.