cupkokolinove price

На овај дан, пре 14 година, први пут сам рекла јавно своје мишљење. На овај дан, први пут у свом животу, супротставила сам се најјачем дечаку у одељењу, физички. На овај дан моја ружа за учетељицу је била поломљена и ја сам се рашчупана, уплакана, и крвавих и изгребаних колена борила са дечаком који је учинио тај злочин. На овај дан, научила сам да се борим за себе. На овај дан, иако нисам хард кор феминисткиња, научила сам се речју равноправност, смирење и опроштај. На овај дан научила сам да сносим одговорност и последице за своје поступке. На овај дан, научила сам да кажем НЕ. На овај дан, научила сам да је у реду не бити љубазан према људима који то не заслужују, да је у реду немати љубазан осмех на лицу 24 сата, да је у реду не климати главом ако се не слажеш са туђим мишљењем, да је у реду погрешити, да је у реду што нисам савршена, да је у реду што сам другачија, да је у реду рећи ''Извини. Опрости. Жао ми је. Хвала.''
И зато га славим. Сама, у своја четири зида. Славим га гласно. Славим у своје име. Славим храброст. Славим мир. Славим што сам жена. Славим у име свих жена које су живеле другачије. Славим, не да бих пркосила, већ да бих подстакла. Славим јер полако схватам све и зато што ћу тек кроз пар година схватити да нека моја схватања и нису баш била паметна а и мудра, и што ћу тад исто мислити да сам све схватила. Славим, јер сам научила да је у реду славити.