cupkokolinove price

Pogledaj nekad u taj prozor, ne iz želje već iz sažaljenja,

jer jedna mlada žena, čeka tvoj bezazlen pogled.

Ako ikad pored nje prođeš, slučajno, sasvim slučajno, u prolazu

dodirni joj kraj kaputa, i ona će biti srećna.

Kada ne vidiš tu mladu damu, a nikad je nećeš videti,

nasmeši joj se od srca, a osmeh njoj ne mora biti upućen, i ona će biti srećna.

I kad budeš ljut na ceo svet, i kad odeš sasvim daleko, daleko da pomisliš da si sam,

ona će biti tu, u prikrajku, čekaće da ti bude bolje, i zbog tolike blizine, ona će biti srećna.

I nemoj da se ljutiš na nju što si joj ti sve, dopusti joj bar snove,

i ona će biti srećna.

Želim da ti kažem, ono, što nikome nisam rekla.

Dugo već smišljam taj razgovor, kako ću da držim ruke, kako ću da te pogledam, kako ću izgledati. Možda ću obući najsvečaniju haljinu, koju imam. Možda ću se našminkati najlepše što umem. Taj dan biću ljubazna prema svima. Taj dan, biću najbolja što umem da budem. Taj dan, spremiću sebi lep doručak, popiću jutarnju kafu u tišini i miru. Obući ću svoje odelo, i krenuti prema tebi iako ne znam gde si. Naći ćemo se u parku, iako ti ne znaš da tamo treba da se sretnemo. Al ja, kad te budem videla opet ću zaboraviti svoj monolog, dugo vežbani ispred ogledala. Neću se sećati ni jedne smišljene reči, više. Ćutaću i pažljivo slušati šta mi govoriš. Čuću i crvkute ptica, i cvrčka u travi, i mrava kako nosi neku mrvu ali svoje misli više ne. Ja ću i zaboraviti da sam ti htela nešto reći. A onda, u polusnu, kad budem sama u svom stanu, ja ću se setiti svih neizrečenih stvari, ja ću se u potpunosti setiti svog govora, i opet ću obećati, sebi, da ćeš ga sutradan čuti.

Ustajem, spremam doručak, pijem kafu u tišini...imam li svečanu haljinu? Trebalo bi da se nađem sa tobom..